I eto baš razmišljam kako me inspiracija ovih dana i za najmanji post skroz napustila, kad jutros kolegica listajući svoju obveznu dozu medija, totalno zbunjeno reče: molim te pogledaj ovo. Pročitam i ostanem - PAF!

Dobro, svijet definitivno jest otišo u mp3, ali kod mene ovakve stvari, osim šoka izazovu i ljutnju. Moj najdraži odjevni predmet je oskrnavljen!
Nositi pidžamu izvan svoja četiri zida (dobro, ajde možete izaći i na balkon) je kršenje osnovnog pravila ljubitelja pidžame!
Najdraži dani su mi oni u kojima ne moram izaći iz pidžame, dakle dani kada ne idem nikuda. Oni uključuju gomilu opuštajućih i nestresnih momenata tipa čitanje zapostavljene knjige, nakupljenih časopisa, gledanje naprženih filmova ili novih epizoda omiljenih serija, polagano ispijanje kavice (a ne srk navrat nanos), doručkovanje od pola sata, itd, itd.

I onda one obuku pidžamu i pravac - kupovina namirnica. E, pa svašta!!! I dalje u tekstu piše kako te iste i djecu u školu vode u pidžami i bose. Zamislim si odmah moju mamu da me ikad odvela u školu u pidžami!!! Strašno! I kažu nemaju vremena za dotjerivanje. Halo! O kakvom dotjerivanju govorimo? Tko vam brani da u trenirci ili trapericama i tenama doletite po kruh? Mislim, koliko zbilja treba vremena za skinut pidžamu i navuć trenirku i tene??? Par minuta?
Povrh svega tu je i higijenski moment. U pidžami koja je izričito kućna odjeća izlazit vanka i onda u njoj spavati u svom krevetu u svojoj posteljini? Uh...neću dalje, nasekirah se :)
I tako, natjera me ugrožavanje mog najdražeg odjevnog predmeta (a baš se nešto radujem najavljenom hladnom i kišnom vikendu koji ću provest u pidžami) da napišem koji redak, inače sam skroz out s pisanjem.
Nije da nema tema - ima. Ali mi se ne da pisati o njima. Nekako nisu tempting i nisu zabavne same po sebi.
Još nema vijesti ni o putovanju ni onoj velikoj promjeni pa nemam što reći.

Snijeg je opet prolijetao Mostarom i stvarno se toplo nadam kako će se ispadati do mog polaska za ZG, jer baš baš mi se ide na taj koncert i u kino/kazalište/tekmu/šoping, što već od toga stignemo ugurati u ta dva dana. I ne leti mi se, baš mi se vozi. Držite mi fige :)

Eto, da ne bi pidžama ne biste me ni čuli do koncerta, ovako...evo vam prigodna pjesmica, hehehehe...
Do nekih inspirativnijih vremena, ostajte mi zdravo i sunčano ;) M.